Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба


Светлана Јевтић, ОШ „Карађорђе“ Београд






Имам слободу


Имам слободу да трчим,
да увек некуд јурим,
да највише волим!
Да сестру Илину и сестру Дрину
јако загрлим.

Имам слободу
да се у школи са свима играм,
да никог не дирам
и да свог друга и најбољу другарицу
сама бирам.

Имам слободу да лети на мору
најдуже пливам,
а зими на снегу
на планини, када је хладно,
што дуже скијам.

Имам слободу да све што имам, могу свима,
мојим другарицама и друговима
да поклоним или са њима поделим!

Зато што слободу имам
ја сам једно срећно дете!
Како моја бака каже:
Од главе до пете!


Тара Александра Лугоња, III/4


Марија Бастић, ОШ „Јанко Веселиновић“ Београд









Ученици 4. разреда


Нада Кљајић, ОШ „Доситеј Обрадовић“ Опово, ИО „Олга Петров“ Баранда










Час ликовне културе ученика III-3 из Баранде. Свако воли да добије пакетић а шта све може да се нађе у пакетићу кроз причу су приказали ђаци трећаци. Пакетић је био намењен другу, другарици или себи.





За Табла Фест 18


Данило Марић, 1-1, ОШ „Јован Јовановић Змај“ Обреновац

Учитељица: Љиљана Јанковић


Хуманитарни новогодишњи базар




Тмурни кишни дани надвили су се над Херцег Новим. Таман мало прогрије, а кишне капи опет заросе пут. И тако непрестано. Неће ли и у недјењу тако? Неће ваљда вријеме покварити ту чаролију, ту чаробну замисао да се хуманитарном акцијом помогну угрожени? Неће ли... Хиљаде питања и нада да ће све проћи у том духу хуманости...
И како то већ бива када се уложи велики труд, огроман рад, проткан љубављу, ентузијазмом, посвећеношћу и огромном жељом да се помогне, вријеме као да све то види, чује, осјећа те бива наклоњено онолико колико може. Недјеља, 23. децембар 2018. године, прохладно, а опет сунчано јутро, изамило је мјештане Кумбора и Зеленике да се из својих домова упуте у малену МЗ Кумбор. Плато испред зграде МЗ је био премали да прими сав тај свијет, те дивне хумане људе који су дошли да подрже акцију солидарности, да симболичним средствима куповином сувенира Базара помогну угроженима. Дочекали су их срдачни представници МЗ са насмијаним, веселим лицима дјечице учесника програма који својим тачкама уљепшаше овај дан, овај догађај, ову манифестацију. Мали Кумборани, и њихови другари сусједи Зеленичани, показаше своју даровитост пјесмом, рецитацијама, плесом, народном игром, спортским акробацијама и тиме увеличаше овај скуп. Наравно, свуда ђаци наше школе. Ученици III б и V k, представници одјељења II б и V a, имаше запажене одјељењске, групне и појединачне тачке. А гдје треба да се помогне, ту је и КУД „Илија Кишић“ – Зеленика, да употпуни догађај. Њихови чланови, опет ученици наше школе... Након овација, аплауза, сијевања блицева фотоапарата, снимања камерама, слиједио је позив организатора да се у просторијама МЗ гости и присутни почасте, али и укључе у куповину сувенира Новогодишњег базара, уз напомену да су сви учесници програма, за своју хуманост исказану тачкама, награђени пакетићима. Лијепо уређена просторија препуна насмијане дјечице и маштовито украшеним штандовима, дочекала је госте и намјернике. Као зналци и вјешти трговци, малишани су се утркивали ко ће што више стварчица и декоративних предмета продати са свог штанда. Све у духу празничне чаролије, у духу наступајуће Нове године. Те малене вриједне ручице, које су данима радиле вјешто режући, лијепећи, састављајући, вежући, завриједиле су сваки добијени цент. Било је ту кованог новца у центима, еурима, али су се нашле и папирне новчанице за креације, за оригиналност, за маштовитост, али нада све за несебичност, за племениотост, солидарност. За хуманост које је све мање. По ко за по који пут, људи су показали да, иако већина живи у отежаним условима, људско срце није заборавило да одговори на нечији вапај и да некоме мало другоме значи пуно или све. Морао сам доћи и ја да испратим групу својих ученица и посјетим њихов штандић. Част ми је што сам био у тој групи људи који су дошли да подрже ову акцију својим присуством и врло симболичним учешћем. Као учитељ ми је било задовољство видјети велики број ученика наше школе који бијаху тај дан јер... На њиховом великом срцу толеранције и солидарности опстаје ово мјесто, ово друштво, овај свијет. Док то зрно емпатије и хуманости опстаје, опстајемо и ми као људски род.
Све честитке МЗ Кумбор уз жељу да ову манифестацију уврсти као традицију у годинама које слиједе, а ми као представници школа ћемо се у наредном периоду ангажовати много више да са својим ученицима допринесемо омасовљавању ове несебичне акције.



Дробњак Горан,
професор разредне наставе
Зеленика, Херцег Нови, Црна Гора



Слађана Толанов, ОШ „Јован Јовановић Змај“ Змајево





Смех за дужи век


У животу нашем, много тога фали
Само ми то не знамо, јер смо још мали
Код нас има игре, песме и радости
Сви то воле у младости!

Смешно нам је кад киша пада
А мама каже нема степенице да се спусти
И када сева и кад грми тада
Страха нема, смех нас опусти.

Смешно нам је када тата ручак кува
И нас децу мора да чува
Па му све испада из руке
Ето смеха, нема бруке!



Маша Керановић, III-1

Похвала на 30. међународном фестивалу хумора за децу, ЦЗК Лазаревац


Марица Ферхатбеговић, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина






Неочекивана посјета


Док сам у тијесном ормару пуном таме, ушћућурено чучио, чуо сам јаке кораке који су слили сав страх низ моју кичму док је тишина владала.

Те мирне ноћи гледајући ТВ ништа нисам очекивао. Одох до купатила у силном мраку ходника и кад се вратих, на телевизији поче неки чудан програм.

"Обавјештавамо све грађане да ће од сљедећих 12 сати све што је било илегално, бити одобрено, а полиција, хитна и слично бити недоступни", рече глас из телевизије. Мислио сам да је шала и само наставих са активностима, али нешто што никад нећу заборавити, се деси. Једино што сам чуо да неки објекат пробија мој прозор. Пошао сам да бјежим, али баш на крају ходника видјех њега. Имао је маску па му лице није било могуће видјети. Држао је неку палицу те се полако почео помицати ка мени. Почео сам трчати, те кроз задња врата покушао изаћи док ме адреналин држао на животу. Отворих врата кад стоји испред мене још један од њих. Само сам се заледио. "Готово је", рекао сам у себи док су ми се приближавали, али онда сам схватио да желим још да живим и кренуо сам да им бјежим. Нашао сам најближи ормар и затворио се унутра, био сам тиши и лакши од ваздуха.

Крај ормара су ходали, али ме нису нашли. Нисам више ништа чуо, само звук тишине који је испуњавао простор. Мислио сам да су отишли, све док нисам осјетио дисање на моме врату.


Ахмед Дураковић, VII разред


Зорица Перић, ОШ „Дража Марковић Рођа“ Смољинац





Лице улице


У Улици Петра Драпшина број два
Живим ја.
У њој деце много има
Радо се дружим са свима.
Куће се шарене
И то весели мене.
Димњаци стоје високо
Не може да их сагледа око.
Животиње кокодачу и лају
Овој улици живот дају.



Анђела Перић, 3. разред

Ментор: Зорица Перић


Горица Ћућула - Шаренац, ЈУ ОШ „Свети Сава“ Рогатица, Република Српска, БиХ






Ученици III-1




Лидија Марић Јовановић, литерарна секција „Разиграно перо”,
ОШ „Миле Дубљевић“ Лајковац






ПРЕД ИКОНОМ СВЕТОГ САВЕ


На зиду стоји икона,
погледом ме благим прати
читаву причу из очију његових
покушавам да схватим.
Благи поглед, мила душа,
о животу Светог Саве,
силном труду и делима
српски народ зна и слуша.
За народ српски борио се
за веру свету и мир,
књижевник био и дипломата,
православље свуда ширио
дом му беше манастир.
Хиландар са оцем подигао
био и монах и учитељ
помирио браћу своју
па се вратио на Свету Гору.
Самосталност српске цркве
оставио нам у наследство
да чувамо, поштујемо
добре старе обичаје
и све што је наше српско.
На зиду икона стоји
погледом ме благим прати
читаву причу из очију његових
свако искрен и побожан може да схвати.


ТИЈАНА ВИДАКОВИЋ


Japan porn video cheap anello backpack cheap hydro flask Water bottle free sex video National news cheap off white Sportswear cheap fjallraven backpack cheap swissgear backpack cheap yeti cup European News Web